Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i slabosti.
Ovde ćemo navesti nekoliko primera:
- preko klasične telefonske linije (Dial-up). Maksimalna brzina prenosa je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta.
- preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network) zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja, Internet saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.
- Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. U Srbiji brzine a i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala ne koristi telefonska parica već poseban koaksijalni/optički kabl koji je za prenos TV signala.
- Bežičnom tehnologijom (WiFi, Wireless Fidelity). Bežični (wireless) internet je pristup velike brzine gde se veza s provajderom uspostavlja putem dvosmerne radio veze umesto preko kablova. Stvarna brzina zavisi od rastojanja do pristupne tačke, a često i od vremenskih uslova. Ova vrsta priključka je najmanje rasprostranjena jer ne postoji infrastruktura, a uslugu nude internet provajderi.
- Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova usluga još uvek sporija u odnosu na ostale prethodno pomenute načine prenosa a i skuplja je.
- Satelitski prenos. Satelitski Internet je tip širokopojasnog pristupa Internetu koji omogućava povezivanje računara ili lokalne računarske mreže na Internet uz pomoć satelitske radio veze. Najviše je u upotrebi u regijama gde tradicionalni zemaljski Internet servisi (DSL, Kablovski) nisu dostupni, kao i za korisnike koji često menjaju lokacije uključujući brodove i vozila zemaljskog saobraćaja.
