WWW je ogroman informacioni prostor. Dokumenti objavljeni na Web-u se razlikuju kako po kvalitetu i pouzdanosti informacija, tako po temama, opsegu i organizaciji. Većina informacija objavljenih na netu nije podvrgnuta nikavoj recenziji. Veliki broj ne sadrži podatke o imenu autora, instituciji u kojoj autor radi, naslov, sadržaj. Zbog toga je ogroman problem pretraživanja na internetu u tome kako iz mnoštva nevažnih informacija izdvojiti one koje su relevantne za osobu koja ih pretražuje. Najjednostavniji način je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. Ova adresa se jednostavno upisuje u adresno polje programa za navigaciju (čitača Web-a), a dalji put je jednostavan linkovi ili eventualno polja za postavljanje upita u okviru prezentacije.
Pretraživanje na internetu vrši se uz pomoć specijalizovanih veb sajtova, pretraživača, koji za definisane ključne reči od strane korisnika ponude izbor dokumenata sa tim rečima. Korisnik bira koje ga strane interesuju i klikom miša na hipertekst ih otvara. Svaki takav sajt za pretraživanje ima svoj sistem i način pretrage. Moguća podela bi bila na: pretraživače, multipretraživače, tematske direktorijume itd.
PRETRAŽIVAČI (Search engines) su internet stranice (poznate kao mašine za pretraživanje) pomoću kojih pretražujemo veb. Automatski se grade tako što robot program popularno nazvan "pauk" pretražuje internet, obilazi internet servere i stavlja nove dokumente u bazu, tako da su baze ogromne i neprečišćene. Kada korisnik zada ključne reči, pretraživač vrši izbor iz svoje baze na osnovu algoritma za pretragu čija uspešnost donosi popularnost pretraživaču.
Neki popularniji strani pretraživači;
www.google.com
www.bing.com
www.msn.com
www.altavista.com
www.yahoo.com
i domaći pretraživači:
http://www.krstarica.com/
http://www.pogodak.rs/
Pretraga na Google-u:
